Još uvek čujem korak tvoj pred vratima
a to se samo stara bol tek vratila,
samo da me seti da nedostaješ mi ti.
Sećam se bio je za nas svet premali
toliko toga nismo mi ni probali,
jurim gradovima što nas neće zajedno videti.
Oprosti mi,
ima dana kad ne želim da sam srećan,
moji brodovi sad teško sidra dignu,
nije isto odkad nisi tu.
Oprosti mi,
što u godini zaboravim te minut,
naših ludosti me stare slike stignu,
U starom kraju ništa se baš ne menja,
sijaju stare godine k'o ordenja,
da je moglo samo duze sve da potraje.
u prolaznuku pogled moj te nasluti,
od nekud možda ćeš se samo javiti.
Srešćemo se opet,
uvek barem nada mi ostaje,
zauvek u mom si sećanju.