Vraćam se kući kroz gusti dim
Tu su prolaznici, rupa je u ulici
Tu je drvena stanica, tu je zatvorena fabrika
Držim ruke prekrštene, sakrivene od vetra
Da nisam znala da si tamo, ne bih nastavila
Ne bih mogla da podignem pogled sa zemlje
Kada tama dođe stisnem ti ruku
Molim te budi ovde još sutra
Završavaš rečenice koje ja započinjem
I skupljaš komade kada se slomim
Zato molim te budi ovde još sutra
Molim te budi ovde još sutra
Mogla bih da slušam tvoj smeh
Sve dok se permfrost ne otopi ili noći ne traju zauvek
Kada vrane budu graktale i zemlja ode u dubinu
Znam da sam uspela u nečemu kada sam zaglibila sa tobom
Što više dani prolaze, to više želim
Da ova sreća traje zauvek
Kada tama dođe stisnem ti ruku
Molim te budi ovde još sutra
Završavaš rečenice koje ja započinjem
I skupljaš komade kada se slomim
Zato molim te budi ovde još sutra
Molim te budi ovde još sutra
Ista stvar koja daje drveću lišće
Uči malu decu da hodaju
Tera ptice sa hladnoće na toplije
Nas je spojila
Nas je spojila
Kada tama dođe stisnem ti ruku
Molim te budi ovde još sutra
Završavaš rečenice koje ja započinjem
I skupljaš komade kada se slomim
Zato molim te budi ovde još sutra
Molim te budi ovde još sutra
Molim te budi ovde još sutra