Svakodnevno patimo,
Čemu to,
Ovi zločini iluzije
Obmanjuju nas sve,
I sada sam umorna,
I osećam se ovako.
Samo ti,
možeš me prepoznati,
I samo ti,
možeš moje drveno srce promeniti.
Koliko smo se posvađali,
to je samo san,
Sve smo uništili,
Vidim, ovog jutra, sebično,
Kako nismo uspeli,
I osećam se ovako.
Samo ti,
možeš me prepoznati,
I samo ti,
možeš moje drveno srce promeniti.
Sad kad smo odlučili da uzmemo sve što možemo,
Ova senka jeseni, otrcano gorak kraj,
Godine frustracije, stoje jedno uz drugo.
Samo ti,
možeš me prepoznati,
I samo ti,
možeš moje drveno srce promeniti.
Samo ti,
možeš me prepoznati,
I samo ti,
možeš moje drveno srce promeniti