Два, три, четири
Полудео сам,
нема шансе да сам при памети.
Једноставно не могу да се натерам
да верујем у тебе.
Било би божанствено кад бих
могао да се увучем у твој ум.
Тако бих знао да је истина
да осећаш исто што и ја.
Јер имам два, имам два
ђавола на раменима.
Држе се за мене,
не могу да се држим за тебе.
Полудео сам,
али дубоко у мом уму, никада се нећу натерати
да верујем у тебе.
Кад бих само могао да исечем кожу,
да покушам да поравнам моје отиске прстију,
тачно бих знао шта осећаш.
Ни сам не знам шта говорим,
као да то нисам ја.
Јер имам два, имам два
ђавола на раменима.
Држе се за мене,
не могу да се држим за тебе.
Не желим да их пустим да прођу,
да прођу,
ти демони у мој систем.
Прогоне ме, тако сам посесиван према теби.
(превео Гаврило Дошен)