Олимп [Olimp] [Serbian translation]

Ако је живот већ тако наопак,

И опет, да почнем испочетка,

Ја не бих ништа мењао,

Ви кажете, ја имам све, али ипак немам довољно.

Знао сам да никад није касно,

Знао сам да ће ме свет чути,

И бићу још ближе звездама,

Запамтити да се увек можеш попети, још више.

Стотину путева,

А само ти знаш који је твој.

Стотине људи,

Који ће можда наставити с тобом,

У сред страсти отете судбине,

Ова борба не престаје.

Ко год, неко узвишен ће отићи на олимп,

А нечија глава ће "пасти".

И тако даље, док те публика кида на ситне комаде,

То је њима награда.

Твој успех пред њима је већи и од напада и од среће,

Тако се јаче држиш.

То је живот, и место на сунцу мора да се заради,

Овај фазон пролећа, где пре снимања,

Треба да снимаш.

"Један за све", окренем се, а са мном - нико.

Дошао сам до успеха па сад'сви хоће да буду са мном због једног.

Као ратник, ви сте сујетни. Не брините,

Уосталом, један од мојих глумца стоји као да на сцени стоји цела војска.

Ако сте сви војска, треба да се попнете на олимп,

А ти по лешевима газиш, на крају пењања, бићеш сам,

Овде разговарамо, гледајте чија је сад правда,

Ко ће бити затрпан камењем а ко крунисан ловорикама.

Ако је живот већ тако наопак,

И опет, да почнем испочетка,

Ја не бих ништа мењао,

Ви кажете, ја имам све, али ипак немам довољно.

Знао сам да никад није касно,

Знао сам да ће ме свет чути,

И бићу још ближе звездама,

Запамтити да се увек можеш попети, још више.

Ако не ја,

Ако не ја, реци ми ко ће?

Јел се царство, тако високо из темеља подиже?,

И упркос стотинама препрека,

Остајући веран свом путу,

Колико је спортиста пало, па опет устало

И увек су наставили даље,

Где је Олимп? - то је само нова референтна тачка.

Мени на рачун сваки дан капљу дивиденде,,

Сваке године, од висине до висине, до победе, док су други гласни,

Сјајне звезде се увек мораш сећати да знаш куда идеш,

Избледео, сам се припремао за турнеју, постигавши чврсто распоред концерта,

И сваки дан сатима, код мене је гушће него у Московском саобраћају.

И сваки дан, све док је црна овца не постане бела (сјајна) звезда,

У овој песми све само чека ту помахниталу акапелу.

Ако се уплашим, победа ће отићи другом,

Борис нек'ради, мени дајте Олимп.

Овде разговарамо, гледајте чија је сад правда,

Ко ће бити затрпан камењем а ко крунисан ловорикама.

Ако је живот већ тако наопак,

И опет, да почнем испочетка,

Ја не бих ништа мењао,

Ви кажете, ја имам све, али ипак немам довољно.

Знао сам да никад није касно,

Знао сам да ће ме свет чути,

И бићу још ближе звездама,

Запамтити да се увек можеш попети, још више.

Знао сам да никад није касно,

Знао сам да ће ме свет чути,

И бићу још ближе звездама,

Запамтити да се увек можеш попети, још више.