Naslonjena na pragu bordela,
gledala sam u svetla majske noći,
svet je prolazo, a ja sam se smejala,
kada si na mojoj kapiji zaustavio konja.
,Devojko, imaš li vatre ?
A ja mu reče:
,,Stranče dođi i uzmi sa mojih usana
vatru koju ja dajem,,
Silazeći sa konja na svetlo
zasijaše kao zelene majske zvezde dve,
meni oči te.
Oči zelene, ko bosiljak zelene .
Zelene kao pšenica zelena
zelene, kao limun zeleni.
Oči zelene, zelene kao bljesak noža
zariše se u moje srce.
Za mene ni sunce, ni mesečev sjaj
ne postoje više, te oči su život moj.
Oči zelene, zelene kao bosiljak
Zelene kao pšenica zelena
zelene, kao limun zelene.
Gledali smo svitanje kroz prozor sobe,
i u zoru slušali zvuke sa tornja u la Veli*,
ljubio me je do zore
na mojim usnama su bili ukusi mente i cimeta.
Devojko, za haljinu ti želim dati,
Ja mu reče:
,,Zadovoljna sam,, ne moraš mi ništa davati,,.
Uzjahao je svog konja i otišo od mene
nikada više tako lepu u majsku noć
nisam doživela.
Refren 2. str.