Ој, Ростово, поље меко
по сунцу, по мјесецу
по ‘ладу, по заладу
по ведрој, ноћи ледној
чуј, орле, чуј, соколе
чуј, Гаврило, дично име
Није мене подгојила Дрина
него Калин висока планина
част планини, ал’ ја волим пољу
планински су момци за невољу
Ој, Ростово, озелени рано
да по теби говеда чувамо
ја порани’ рано доље крај Врбаса
да у зору видим да ли се таласа
Није, није Зијамет далеко
да по тебе дођем лијепа секо
чобанице моја, кабаница нова
да ми је причува када вјетар дува
Војводино, хвала ти до неба
мени Гламоч ове ноћи треба
колико би’ испунио жеља
да је ноћас доћи до Оштреља
Је ли стара процвјетала крушка
да је једна шљива црнолушка
или она из Дрвара дрења
која шаку кафетина мијења