Ој ђевојко, што ми рече?
Рече ли ми, дођ довече?
Ој Ђетићу, враголане,
Дођ код мене док не сване.
А кад дође бјела зора,
Бјеж далеко од мог двора.
Да нас мајка не затекне,
Да нам ружно што не рекне.
Момак чека док мрак дође,
Да он својој драгој пође.
Урикали и пјевали,
У љубави уживали.
Кад им близну бијела зора,
Попадаше од умора.
Када бијели дан освану,
У одају мајка бану.
Ииииииијуу..
Затјече их ђе спавају,
И лијепи сањ сањају.
Шта ће овај ђаво стари?
Што се мота по камари?
Ви сте ђеца па не мари,
Обичаји наши стари,
Да вам мајка каву свари.
Ииииииијуу..