Odrastao sam slep kao svačije dete,
u toplini mleka i prevare,
ugušen ljubavlju i hemijskom prašinom,
nikad nije bilo dovoljno da verujem.
Ižvakali su me, ispljunuli su me
iz svog sistema i na svoje ulice
i ostatak je mog života bio utrka da zaboravim
svu veličinu koja se nikada nije mogla dogoditi.
O, predivni grade,
sećam se kako si bio crniji od noći,
sećam se kurva i šljama,
sećam se lošeg okusa i neonskih svetala.
O, predivni grade,
gde si sad sa svojim pijanim nesigurnostima?
Zaboravljam te, predivni grade,
jer razdireš svoju decu
u komade.
Odsutnost zamršena ljubavlju
je užas koji nisam mogao zaboraviti.
Programiran u velikoj umetnosti
od porodica, laži i dugova.
Previše očekivanja
nakon kojih je usledila nada i onda mržnja u zbrci
i ostatak je mog života bio veličanstveni test
moje volje i mojeg sebičnog zanemarivanja.
O, predivni grade,
sećam se kako si bio crniji od noći,
sećam se kurva i bolesnoustih,
sećam se lošeg okusa i neonskih svetala.
O, predivni grade,
gde si sad sa svojim pijanim nesigurnostima?
Zaboravljam te, predivni grade,
jer razdireš svoju decu
u komade.
Na parketima pod drskim stopalima,
napravio sam mapu školicama do skloništa mojih roditelja.
S vrećom lavande u ruci
i s rečima očaja na mom jeziku.
Laku noć, oče; laku noć, majko;
jeste li još uvek budni?