Sav izgubljen od nekog staračkog straha i tuge
pred ogledalom sam optužujem sebe i druge
Kao bolesnik pod punom narkozom
ja tonem u neki teški mrak
kao pod nekom dubokom hipnozom
vidim da klonem, da nisam jak
Ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
ranjeni lav ispušta krik
Sve jeseni k'o da kucaju kišom na vrata
i stežu me nekom ledenom omčom oko vrata
A bliži se kraju propala drama
zavesa pada, poslednji čin
glumac će sići sa reklama
u nekoj rupi ljuštiće džin
Ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
k'o ranjeni lav ispuštam krik
Ni ispovest nema mesta da bude i stane
sve govori samo noć može meni da svane
Hej, režiseri te moje zle sreće
ja honorara se odričem svog
više mi ništa pomoći neće
ni psihijatar, ni lažni Bog
Ogledalo se brzo krivi
i slutim svoj pregažen lik
i više mi se baš ne živi
k'o ranjeni lav ispuštam krik