Off he goes [Serbian translation]

1, 2, 1, 2...

Poznajem čoveka, njegovo lice deluje razvučeno i napeto

kao da vozi motorcikl na najjačim vetrovima

stoga priđoh sa merom

predložih da bi se trebao opustiti

alo on se uvek kreće tako brzo

Reče da će me videti na drugoj strani

na njegov put on je krenuo

previše je na sebe preuzeo

On odlazi u svojoj savršeno neurednoj odeći

on odlazi...

Tek treba da se vrati

ali ja videh njegovu sliku

ne izgleda isto na stalaktu

vraćamo se u davnine

Zanima me njegova unutrašnjost

deluje kao da su njegove misli prevelike za njegovu veličinu

Odveden je... Gde, ne znam?

On odlazi sa njegovom savršeno zapuštenom nadom

i odlazi...

I sada trljam svoje oči, jer sad se vratio

Izgleda da su moje predrasude ono što je trebalo goreti,

jer on se još smeje...

I još uvek je jak

ništa se nije promenilo, osim sranja od okoline u kojoj je odrastao

a sada je kući

i smejemo se kao i uvek

moj isti stari, isti stari prijatelj

do petnaest do deset

video sam kako se crta uvlači

izgleda rastrojeno i znam šta će se sledeće desiti

pre svog prvog koraka

ponovo je otišao