Усамљена птицо, ти летиш високо,
На небу боје антрацита, у ноћи без месечине,
Стварајући пометњу међу бескућницима и псима,
Лепотом и распоном крилатих рамена.
Ти немаш птиће, немаш гнездо.
Тебе мами свету невидљива звезда.
А у очима имаш неземаљску тугу.
Ти си јака птица, али ми те жао.
Усамљена птицо, ти летиш високо,
И само је безумник могао тако да се заљуби,
За тобом у стопу се подићи,
За тобом у стопу се подићи,
Да би се заједно са тобом
Разбио
Да би се заједно са тобом,
Да би се заједно са тобом,
Да би се заједно са тобом,
Црни анђеле туге, хајде да се одморимо,
Да поседимо на гранама и ћутимо у тишини.
Шта има на небу, шта је тога вредно,
Да бисмо се срушили на камење, ти или ја.