Не уме срце крај друге ни дан
У двоје јутра ја дочекам сам
Ти си грешка коју понављам
И кад све иде све, не иде ми
И кад све имам, а где си ми ти
Мој стари сан, недосањан
Нико ко љубав се не свети
И ништа ко срце не памти
Ал теби не знам да помислим зло
Одавде до неба назад, рекла си ми једном
Да сам човек поред ког би старила
Венац цвећа, сви у белом
Нисмо се дотакли телом
Ал у душу душу си ми ставила
Не скидај осмех, ја такву те знам
Не умем ником на тебе да дам
И још не знам да те не сањам
И кад све иде, све не иде ми
И кад све имам а где си ми ти