Dalmacijo zemjo, virovanje moje,
kroz povist ča resiš i more i poje
Trudima i znojen iznili te didi,
partili su stari, ma jubav ne blidi
Jerbo nova dica, ka masline mlade
rađani na kruvu sa tvoje intrade
pletu kularine za škoje i hridi
tamo do planina, di su tvoji zidi
Od zipke do križa, jubav si i mriža
uz tvoje se pisme reste i bordiža
Jer kamena cima ti si vikovima
za dušu i za tilo svojim sinovima
Dalmacijo zemjo, virovanje moje,
kroz povist ča resiš i more i poje
Isklesana morem, usidrenih merla
na rukama Božjim najlipja si perla.