Nikada više, oh jer ne može da bude istina,
Nikada više, oh jer ne može da bude istina,
krila su mi se istopila od straha,
nikada više ne letim njima
i nikad ne saznam, da su samo papir,
zamjevi, koji već toliko godina vise nada mnom.
Jer već mama je govorila,
da sa visine se ne vidi sve,
da nikada ne saznaš, da su samo papir,
osmesi, koji već toliko godina se smeju sa tobom.
Od visine se zavrti, sakrij me u svoj dlan,
svoj mekani dlan, svoj topli dlan.
Uzmi me na svoju stranu, sakrij me u svoj dlan,
možeš da mi vratiš kartu još večeras,
želim samo, da me vide sa tobom.