Четр'ес' пете њега је примила Партија,
А с војском је уш'о у Трст.
Сада улази на врата Комесаријата,
А прима га Црвени крст.
Његов син нема више свога осмијеха
По ком су га знале цуре с Кошева.
Каже: "Стари, твоја Југа је велики зајеб
Тебе и твојих комуњара!"
А стара сједи и плаче, каже:
"Драгане, пусти вијести мало јаче!"
Од историјског АВНОЈ-а
До избјегличког конвоја,
Преко Сремске Раче.
У њему тече крв радних акција,
Кад се дигло и село и град.
Био је он без игдје ичега,
Али никад празан к'о сад.
Стари, сад се види, сад се враћа,
С ким сте хтјели да будете браћа.
Зајебо вас Тито и партија цијела,
Слобода, очигледно, није умјела да пјева!
А стара сједи и плаче, каже:
"Драгане, пусти вијести мало јаче!"
Од историјског АВНОЈ-а
До избјегличког конвоја,
Преко Сремске Раче.
Понекад сања смрт како се шуња
И одводи најбоље другове,
А понекад усни нерођеног унука
Што збори Мајаковског стихове.
Са барикада се чује "¡No pasarán!",
О како је био чудан тај сан.
Ту је чета пролетера, застава црвена,
Ту је слика Иве Лоле Рибара.
А стара вели доста свађе, каже:
"Драгане, пусти вијести мало јаче!"
Од историјског АВНОЈ-а
До избјегличког конвоја,
Преко Сремске Раче.