O, kako tužnih ljubavi ima [Russian translation]

Profesor Lukić sa četvrtog sprata,

je živeo prilično sam.

A decu je učio ljubavne pesme,

sonete i šta ti ja znam.

O kako tužnih ljubavi ima,

baš nešto razmšljam:

njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla.

O kako tužnih ljubavi ima,

ovaj svet je ispunjen njima,

sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

A gospođa Jula je radila goblen

i subotom igrala tač.

Od muža joj ostalo par žutih slika,

oficirska kapa i mač.

O kako tužnih ljubavi ima,

baš nešto razmišljam:

poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.

O kako tužnih ljubavi ima,

ovaj svet je ispunjen njima,

sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

Pišu romane, pesme, novele,

o tome kako ljubav uvek nađe put.

Znam neke sive, tužne hotele

i neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...

Anđelija Prokić je čekala princa

i njegovu čarobnu moć,

da joj otplati kredit,

da joj napravi klinca,

da je voli do kasno u noć.

O kako tužnih ljubavi ima,

baš nešto razmišljam:

njen suprug Bane, noći i dane,

nije se treznio.

O kako tužnih ljubavi ima,

ovaj svet je ispunjen njima,

sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

A kad se jednom, u dva i deset,

vratio kući željan ljubavi i sna,

našao pismo, pao u nesvest,

žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.

O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...