Profesor Lukić sa četvrtog sprata,
je živeo prilično sam.
A decu je učio ljubavne pesme,
sonete i šta ti ja znam.
O kako tužnih ljubavi ima,
baš nešto razmšljam:
njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla.
O kako tužnih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
A gospođa Jula je radila goblen
i subotom igrala tač.
Od muža joj ostalo par žutih slika,
oficirska kapa i mač.
O kako tužnih ljubavi ima,
baš nešto razmišljam:
poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
O kako tužnih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
Pišu romane, pesme, novele,
o tome kako ljubav uvek nađe put.
Znam neke sive, tužne hotele
i neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...
Anđelija Prokić je čekala princa
i njegovu čarobnu moć,
da joj otplati kredit,
da joj napravi klinca,
da je voli do kasno u noć.
O kako tužnih ljubavi ima,
baš nešto razmišljam:
njen suprug Bane, noći i dane,
nije se treznio.
O kako tužnih ljubavi ima,
ovaj svet je ispunjen njima,
sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
A kad se jednom, u dva i deset,
vratio kući željan ljubavi i sna,
našao pismo, pao u nesvest,
žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.
O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam...