Унзиле , потомак људског рода
Десеторица браће петорица их је умрло
Кад је најмлађа одрасла
дошао је просац
Зуви су му попут бисера
Просац зна што је ту
Плакала је да је не оставе
И постала му жена
Унзиле је одрасла , а да није напунила ни осам година
Истовремено и дете и жена
У дванаестој је постала мајка
Лепа и нежна као ружа
Мирна и транспарентна као воде
Ућутала је жена Унзиле...
Ко допушта да киша пада ?
Колико је оваца Унзила вредна ?
Доста су јој бијели , зато не пита ништа х2
Плаши се , неће отићи из самог краја села
Верује да је то сам крај где се свет завршава
Узиле , поптмак људског пода
Трудна је што не зна **