Некад се усне саме сјете
па слова имена твог полете
и једва удахнем ваздух
плачем као дијете
Нервозно бројим дане
уторак, сриједа... никад не прође
лудило преузме волан
па све на своје дође
И мислим, мислим на тебе
љут сам, љут сам на себе
што сам пропустио
другом те пустио
Реф.
Још памтим новембар
твоје очи у полутами
док љубиш ме њежно
као да смо на свијету сами
Још памтим новембар
спасавам што се спасти може
ја живим од сјећања
још те чувам испод коже
Нервозно бројим дане
уторак, сриједа... никад не прође
лудило преузме волан
па све на своје дође
И мислим, мислим на тебе
љут сам, љут сам на себе
што сам пропустио
другом те пустио
Реф.
Мирис кафе, кишан дан,
у свему лик ти нацртам,
боле хладни зидови, без нас?
Музик&текст: Сергеј Ћетковић