senke se spustaju a bio sam ovde citav dan
prevruce je za spavanje a vreme istice
osecam kako mi se dusa pretvorila u celik
jos uvek imam oziljke koje sunce nije dozvolilo da zalecim
nema cak dovoljno mesta za biti bilo gde
jos nije mraka, ali se priblizava
moj osecaj ljudskosti presusuje
iza svake lepe stvari, postojala je neka vrsta bola
ona mi je napisala pismo i napisala ga je tako ljubazno
u pisanju je stavila sta joj je bilo na umu
ne vidim samo zasto bih uopste brinuo
jos nije mrak, ali se priblizava
dakle bio sam u Londonu i bio sam...
pratio sam reku i dohvatio se mora
bio sam dole na dnu vira lazi
nisam trazio ni za sta u bilo cijim ocima
ponekad je moj tovar veci nego sto ga mogu poneti
jos nije mrak, ali se priblizava
rodjen sam ovde i umrecu ovde , protiv moje volje
znam da izgleda kao da sam u pokretu ali jos stojim u mestu
svaki zivac u mom telu je ogoljen i otupeo
ne secam se cak sta je bilo da sam dosao ovamo da pobegnem
ne cujem cak ni mrmljanje molitve
jos nije mrak, ali se priblizava