Ne mogu da živim više bez tebe, čak iako, čak iako uzmem odmor u Salentu sa vremenom za sebe
Ne mogu da živim bez tebe više, čak iako, čak iako jedna gospođa iz dobrih namera moje suze ignoriše.
I moje ruke, moje ruke, moje ruke kreću u vis, njena usta, njena usta kreću uvek na jug
Moja glava, moja glava, moja glava kruži
Ne, gospođo, ne! (sviđaš mi se)
Ne, gospođo, ne! (sviđaš mi se)
Ne, gospođo, ne! (molim te)
Ne mogu da živim bez tebe više, čak iako, čak iako je toliko, kao krv crvenih, makova opojnih
Ne mogu da živim bez tebe više, čak iako, čak iako se svetlost tačno spušta na staru kulu nad morem
Biće da vino spušta brže od sunca, biće da sam kao slatkiš koji ne uspevaš da izbegneš, biće da već igramo pizzica*, pizzica*
Ne, gospođo, ne! (sviđaš mi se)
Ne, gospođo, ne! (sviđaš mi se)
Ne, gospođo, ne! (molim te)
I moje ruke, moje ruke, moje ruke kreću u vis, njena usta, njena usta kreću uvek na jug
Moja glava, moja glava, moja glava kruži
Ne, gospođo, ne! (sviđaš mi se)
Ne, gospođo, ne! (sviđaš mi se)
Ne, gospođo, ne! (molim te)
Dešavaju, stvari se posle dešavaju, svet je jedna mala rupa, u kojoj se pronalazimo.
Moda i vremena jure među glasačima, a snovi češljajući se kasne pomalo
Sviđaš mi se
Sviđaš mi se
Molim te
Ne mogu da živim više bez tebe, čak iako, čak i kad sa odmorom u Salentu pravim krug u sebi.
Ne mogu da živim više bez tebe, čak iako, čak iako je samoća crna, a nije noć, samoća je prljava i muči, samoća je zvuk koji se bez tebe čuje!