Ne pričaš nikad , zašto (jer)
ako postoji povod za to, daj probaj da mi ga kažeš
ne zatvaraj se tako!
Ne pričaš nikad ,zašto (jer)
pomalo ti zavidim, znaš
u ovoj tišini ko zna u čemu je stvar (ko zna šta je)
ne pričaš nikad ,
biće da si drugačija ili da si previše povučena u sebe
trebala bi izaći malo
i pišeš hiljadu riječi u hiljadu pisama i onda
zaspeš misleći da li ih poslati ili ne
a zatim se plašiš snova što nikad nisi učinila
i onda se budiš, nije jutro bez jedne kafe
ne pričaš nikad ali ipak se pojavljujem u tvojim očima
postoji univerzum u tebi i jedno sunce samo tvoje
ne pričaš nikad a onda ja slušam tvoju tišinu
to je kao pjesma dolazi onaj ko je želi
pogriješio sam što sam ti rekao da si previše povučena u sebe
ne izlazi ostani tu gdje imaš sve ono što želiš
ne pričaj postoji onaj ko te može voljeti takođe takvu
piši i ako ti ide želio bih jedno pismo za mene
sa svim onim što želiš.....
sa svim onim što jesi.....
sa svim onim što imaš...
pišeš hiljadu riječi u hiljadu pisama i onda
zaspeš misleći da li ih poslati ili ne
a zatim se plašiš snova što nikad nisi učinila
i onda se budiš, nije jutro bez jedne kafe
ne pričaš nikad ali ipak se pojavljujem u tvojim očima
postoji univerzum u tebi i jedno sunce samo tvoje
ne pričaš nikad i onda ja slušam tvoju tišinu
to je kao pjesma dolazi onaj ko je želi