U Kairu ne znaju koliko je sada sati,
Sunce iznad La Rambe danas nije isto.
U Francuskoj je koncert, ljudi se zabavljaju,
neko glasno peva, neko vrišti "do smrti".
U Londonu kiša uvek pada, ali danas ne nanosi bol (ne povređuje).
Nebo ne pravi izuzetke, čak ni na sahrani.
U Nici je more crveno od vatre i srama,
od ljudi na asfaltu i krvi u slivnicima.
I ovo ogromno telo koje zovemo "Zemlja",
ranjeno u svoje organe od Azije do Engleske.
Galaksije ljudi rasute po prostoru
ali onaj najvažniji je prostor zagrljaja.
Od majki bez sinova, sinova bez očeva,
od pobledelih lica, kao zidovi bez slika.
Minuti tišine, prekinuti jednim glasom:
"Ništa mi niste uradili!"
Ništa mi niste uradili
Ništa mi niste oduzeli
Ovo je moj život koji se nastavlja
uprkos svemu, uprkos ljudima.
Ništa mi niste uradili,
Ništa niste dobili.
Jer se sve nastavlja uprkos
vašim besmislenim ratovima.
Ima onih koji se krste, oni koji se mole na tepisima,
crkve i džamije, imami i svi sveštenici,
odvojeni ulazi u istu kuću,
milijarde ljudi koji se nadaju nečemu.
Ruke bez šaka, lica bez imena,
razmenimo kožu, posle svega- svi smo ljudi,
Jer naš život nije tačka gledišta
i ne postoji bomba mira.
Ništa mi niste uradili
Ništa mi niste oduzeli
Ovo je moj život koji se nastavlja
uprkos svemu, uprkos ljudima.
Ništa mi niste uradili,
Ništa niste dobili.
Jer se sve nastavlja uprkos
vašim besmislenim ratovima,
vašim besmislenim ratovima.
Rušiće se neboderi, metroi,
zidovi suprotnosti, podignuti zbog hleba.
Ali protiv svakog terora koji stoji na putu,
svet se diže sa osmehom deteta,
sa osmehom deteta,
sa osmehom deteta.
Ništa mi niste uradili,
Ništa niste dobili.
Jer se sve nastavlja uprkos
vašim besmislenim ratovima.
Ništa mi niste uradili.
Vaši besmisleni ratovi.
Ništa mi niste oduzeli.
Vaši besmisleni ratovi.
Ništa mi niste uradili.
Vaši besmisleni ratovi.
Ništa niste dobili.
Vaši besmisleni ratovi.
Svestan sam da se ništa više ne vraća.
Sreća je odletela
kao mehur od sapunice.