Dao sam život i krv za svoju zemlju
I opet ne uspjeh do kraja meseca izdržati
U rukama Boga, u njegovim molitvama
Zakleo sam se veri dok sam postajao otac
Dva rata bez garancije za povratak
Samo medalja za čast
Ako iko čuje ove jednostavne reći
Ja govorim za sve siromašne ljude
Koji još uvek veruju u dobro
A ti, koji imaš svesti, vođenje i veruješ u državu
Reci mi šta da učinim
Da platim za hranu
Da platim mesto gde stanujem
Reci mi šta da učinim
Ne, ovo ne, nije pakao
Ali ne razumijem
Kako je moguće misliti
Da je lakše umreti
Ne, ne pretvaram se
Ali još uvek sanjam
Da me ti slušaš i da nema reći za ostaviti
Razmišljao sam o tom pozivu, ne zbog saosećanja
Ali samo da se suoćim i okusim to
Malo vina i malo za jesti
Kada bih znao kakav sam napor uložio da bih progovorio
S svojim sinom koji ima 30 godina
Koji se boji sna o venčanju
I toga da postane otac, što je prirodno
Kada bih znao kako je teška pomisao
Da za jedan dan posla
Postoje neki koji imaju više prava od
Onih koji su verovali u zemlju budućnosti
Ne, ovo ne, nije pakao
Ali ne razumijem
Kako je moguće misliti
Da je lakše umreti
Ne, ne pretvaram se
Ali još uvek sanjam
Da me ti slušaš i da nema reći za ostaviti
Da nema reći za ostaviti...
Na na na na na...
Kako je moguće misliti
Da je lakše umreti
Ne, ne pretvaram se
Ali još uvek sanjam
Da me ti slušaš i da nema reći za ostaviti
Da nema reći za ostaviti
Da nema reći za ostaviti
Da nema reći za ostaviti