Sedim ovde na krevetu, mislim na nas
Na one dane sto je vetar odneo
Koliko veceri u istom kaficu
Sa prijateljima koje vise ne vidjam
Njen pogled je bio svetlost u mojim ocima
Njen glas prelep zvuk
Koliko sam puta pomisljaoo da joj kazem
Koliko sam puta verovao da cu uspeti
Satima u kolima pricajuci ispred njene kuce
Smejalo se, salilo se, ali nije shvatala da...
Nije shvatala da sam je voleo
I svaki put kad bi ona patila i ja bih patio
Koliko sam noci plakao ne rekavsi nista
Jer, jer, jer, jer...
Jer nije shvatala da sam je voleo
I svaki put kad je nije bilo ja sam umirao
I koliko sam noci plakao ne ucinivsi nista
I krio se u senci osmeha
Nije shvatala da sam je voleo
Secanje je noz u dusi
Bol sto pece bez milosti
Njeno ce ime ziveti u vecnosti
Kao dubok i neizbrisiv znak
Sati i sati provedeni prigusivajuci sve u sebi
Pricala mi je, gledala me je, ali nije shvatala da...
Nije shvatala da sam je voleo
I svaki put kad bi ona patila i ja bih patio
Koliko sam noci plakao ne rekavsi nista
Jer, jer, jer, jer...
Nije shvatala da sam je voleo
I svaki put kad je nije bilo ja bih poludeo
I koliko sam se puta beskorisno pravio
I krio se u senci osmeha
Nije shvatala da sam je voleo
Nije shvatala da sam je voleo
Nije shvatala da sam je voleo
I svaki put kad je nije bilo ja bih poludeo
I koliko sam se puta beskorisno pravio
Nije shvatala da sam je voleo
Nije shvatala da sam je voleo
Nije shvatala da sam je voleo