Aha, nisi želelo da me povrediš...
Aha, to ti nije bila namera...
Nikada nisi mislio da ćemo doći dovde.
Bolje je okončati sa ovim da ne bi patila tvoja ljubav.
Trebalo je da razmisliš kada si me pogledao sa tim osmehom
i učinio da zadrhtim.
I pre nego što si izgovorio frazu koja je učinila da se osećam posebnom.
Pre nego što si svojim džemperom oterao hladnu samoću.
Pre nego što si mi ukrao poljubac i zagrejao moje telo,
Kada nisam mogla da prestanem.
Nisi želeo da me povrediš...
Nisi želeo da me povrediš...
Želeo si da me ubiješ!
Kažeš mi da idem sad,
Da još uvek ima šanse, da mogu da pobegnem.
Da ćeš pustiti moju ruku da bih mogla da otrčim ka slobodi.
Reci mi, ko ti je dao pravo da osećaš obavezu da me spaseš?
Ne možeš me povrediti više, ako sam sa tobom to je zato što tako želim.
Nisi želeo da me povrediš...
Nisi želeo da me povrediš...
Želeo si da me ubiješ!
Aha, nije to zato što me ne voliš,
Aha, zaslužujem bolje...
I radije bi sada otišao, pre nego što mi slomiš srce.
Trebalo je da razmišljaš kada si me zarobio među četiri zida svoje sobe.
Kada si učinio da prestanem da se branim i učinio me krhkim uz onu pesmu.
Pre nego što si zatvorio vrata i ostavio me nervoznu, bez daha.
Pre nego što si se uvukao u moje snove i pomero moj kompas ka svojoj adresi.
Nisi želeo da me povrediš...
Nisi želeo da me povrediš...
Želeo si da me ubiješ!
Kažeš mi da idem sad,
Da još uvek ima šanse, da mogu da pobegnem.
Da ćeš pustiti moju ruku da bih mogla da otrčim ka slobodi.
Reci mi, ko ti je dao pravo da osećaš obavezu da me spaseš?
Ne možeš me povrediti više, ako sam sa tobom to je zato što tako želim.
Nisi želeo da me povrediš...
Ah, nisi želeo da me povrediš...
Želeo si da me ubiješ!
Nisi želeo da me povrediš...
Nisi želeo da me povrediš...
Želeo si da me ubiješ!