Aha, nećeš da me povrediš...
Aha, nije bila tvoja namera...
Nikada nisi mislio da ćemo stići dovde
Bolje je da okončamo sve pre nego što bude patila tvoja ljubav
Trebalo je da razmisliš kada si me pogledao osmehom od koga sam zadrhtala
I pre nego što si rekao rečenicu koja je učinila da se osećam posebnom...
Pre nego što si svojim džemperom oterao hladnu samoću
Pre nego što si mi ukrao poljubac i zapalio mi telo, kada nisam mogla da se zaustavim
Nisi hteo da me povrediš...
Nisi hteo da me povrediš...
Hteo si da me ubiješ!
Kažeš da idem sada
Da još uvek imam vremena da pobegnem
Da ćeš mi pustiti ruku da bih otrčala ka slobodi
Kaži mi ko ti je dao pravo da osećaš obavezu me spašavaš?
Ne možeš da mi naneseš više zla i ako sam sa tobom, to je zato što želim da budem
Nisi hteo da me povrediš...
Nisi hteo da me povrediš...
Hteo si da me ubiješ!
Aha, nije zato što me ne voliš...
Aha, zaslužujem nešto bolje...
I radije ćeš otići pre nego što mi slomiš srce
Mislio si na to kada si me zarobio u četri zida u svoju sobu
Kada si srušio moje bedeme odbrane i učinio me krhkom ovom pesmom
Pre nego što zatvorim vrata i ostanem nervozna i bez daha
Pre nego što uđeš u moje snove i promeniš moj pravac puta ka sebi
Nisi hteo da me povrediš...
Nisi hteo da me povrediš...
Hteo si da me ubiješ!
Kažeš da idem sada
Da još uvek imam vremena da pobegnem
Da ćeš mi pustiti ruku da bih otrčala ka slobodi
Kaži mi ko ti je dao pravo da osećaš obavezu me spašavaš?
Ne možeš da mi naneseš više zla i ako sam sa tobom, to je zato što želim da budem
Nisi hteo da me povrediš...
Ah, nisi hteo da me povrediš...!
Hteo si da me ubiješ!
Nisi hteo da me povrediš...
Nisi hteo da me povrediš...
Hteo si da me ubiješ!