Zatvori vrata, ugasi svetlo.
Znaš da ih večeras neće biti kod kuće.
Sneg teško pada i zar ti ne znaš?
Vetrovi Tora* duvaju hladno.
Nose čelik koji je svetao i pravi
Oni nose vesti koje moraju proći.
Oni biraju staze kojim niko ne ide
Nikog ne ostavljaju živim
Hodajući rame uz rame sa smrću,
Đavo se im ruga svakome koraku
Sneg ih vraća nazad ,noge su spore,
Psi propasti zavijaju jače
Oni nose vesti koje moraju proći
Da izgrade san za mene i tebe
Oni biraju staze kojim niko ne ide.
Nikog ne ostavljaju živim
Ne traže žive
Bol, bol bez živih
Oni ne žele žive
Psi propasti zavijaju jače!