Prolazi postepeno život
ispred mojih očiju,
posle svega onoga
što se desilo između nas.
Ne znam kako se osećam,
ne znam kako se zovem,
nadam se da ćeš jednog dana razumeti
sve ono što smo pričali.
Moram da budem siguran u nešto,
zato što osećam
da se palim i ne gorim.
Ne mogu više
sa ovom zabrinutošću koja me ispunjava.
Ne mogu više
sa ovom omčom koja mi steže vrat.
Ne mogu da izdržim
osećaj koji okupira moj um,
ne mogu više, ne mogu više.
Imam košmare sa tobom
i gubim se u daljini,
nadam se da ćeš ti izaći trčeći
i ne gubim nadu.
Ne želim da me stignes
i očekujem da to uradiš,
želim da odeš,
ili možda da me sačekaš.
Sve što se desilo
ima me potpuno pogrešnog,
osećam da se nešto dešava
i samo znam da poričem.
Ne mogu više
sa ovom zabrinutošću koja me ispunjava.
Ne mogu više
sa ovom omčom koja mi steže vrat.
Ne mogu da izdržim
osećaj koji okupira moj um,
ne mogu više, ne mogu više.