Пакао горе, небо доле,
сво дрвеће је нестало.
Киша тако дивно звучи
онима који су два метра испод земље.
Лишће прекрива сваку годину
и нико не зна да ме више нема.
Живи ме златно реци ми мрачно,
сакриј се од Јаше гробара.
Месец је овде пун сваке ноћи
и могу да се купам у његовом светлу.
Лишће прекрива сваку годину
и нико не зна да ме више нема.
(превео Гаврило Дошен)