Živeo si mom naručju u savršenom trenu,
zavetovali smo se na večnost
svetog trenutka mnogo jačeg od Vremena,
koji hiljadu rastanaka ne može izbrisati.
I ako nas sudbine jednog dana odvedu različitim putevima,
da se možda nikada više ne sretnemo,
uprkos našem zbogom, fali ti moja ljubav,
i zbog toga nećeš me zaboraviti...
Nećeš me zaboraviti, nećeš zaboraviti,
Ako uspomena boli, zaborav boli više,
Sećaćeš me se i pozvaćeš me
u noćima tako ispunjenim samoćom.
Nećeš me zaboraviti, nećeš zaboraviti,
kada si samo sa mnom mogao leteti,
uvek ti je u mislima naše vođenje ljubavi..
Kako misliš da me zaboraviš?
Ne, ne, nećeš me zaboraviti...
Ne ne ne ne ne ne
Znam da mnogo puta žališ nad cenom
koju si platio za svoju slobodu,
i da te svaka nova ljubav podseti na moju,
i da nikada nisi mogao zaboraviti...
Nećeš me zaboraviti, nećeš zaboraviti,
jer te niko nikada nije znao voleti kao ja,
nećeš moći da zaboraviš potpunu predaju,
koja je nadvladala strah i tuđe priče.
Nećeš moći da zaboraviš da je naša ljubav
bila dovoljna, i tako stvarna,
za tebe će ljubav uvek biti moja ljubav..
Kako misliš da me zaboraviš?
Nećeš me zaboraviti...
Neee, nee
Nećeš me zaboraviti
Ne ne ne ne ne ne...