Pozovi me u bilo koje doba, biću tu
između ova četiri zida moje sobe,
želim ti reći da tvoje
odsustvo boli, i ne možeš znati koliko.
Dođi, pojavi se, samo me kontaktiraj
svakog minuta je sve jači udar opustošenja,
previše je dosadno bez tebe.
Dođi jer moja duša te ne želi pustiti,
minuti me vrebaju, sve je tako tmurno,
okolina mi predstavlja strah i beznađe.
Dođi jer nikada nisam zamišljala ovu samoću,
nije nimalo lako kada ti srce slome,
ne znam šta da činim, ostala je samo praznina.
Nisi me naučio da živim bez tebe,
i šta sad da kažem ovom srcu,
otišao si i sve sam izgubila.
Odakle da počnem, kad se sve okončalo?
Nisi me naučio da živim bez tebe,
kako da te zaboravim kada nikad nisam naučila?
Pozovi me i vrati nekadašnje vreme,
ova čežnja je postala opsesija,
kada mi naiđu ovi depresivni dani,
uvek te se setim, koliko te volim.
Dođi jer moje telo čezne za tobom,
moja osećanja su van kontrole,
previše je dosadno bez tebe.
Dođi jer nikada nisam zamišljala ovu samoću,
ne znam šta da činim, ostala je samo praznina.
Nisi me naučio da živim bez tebe,
i šta sad da kažem ovom srcu,
otišao si i sve sam izgubila.
Odakle da počnem, kad se sve okončalo?
Nisi me naučio da živim bez tebe,
kako da te zaboravim kada nikad nisam naučila?
Nisi me naučio da živim bez tebe,
otišao si i sve sam izgubila.
Kako da te zaboravim kada nikad nisam naučila?
Nisi me ljubavi naučio, kako nastaviti bez tebe...