Spalio je juli seno
a Tisa nezapamčeno opala
i otkrila sprud kraj šlepa
k'o stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio lađar
polu Rumun, polu Mađar, besni ker
prema meni nikad zao
nekako je znao, da mu volim kćer
Bodom sitnim kao prezla
moje ime je izvezla, stidljivo
plavim koncem na gaćice
i pod karner spavačice, jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trska
koju možeš sa dva prsta poviti
molila se Bogu suše
da što duže ne da im otploviti
REF
Tu noć je Tisa nadošla
a na njoj nošnja raskošna
samo sandalice, prstenčić
i u kosi venčić od ivanjskog cveća
pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća
ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam
Nastavila voda rasti
nije htela naglas kazti, a znala je
drugog jutra sve po starom
al' nikad da slađe garov zalaje
Zaklela me da je čekam
da će me se cela veka sećati
na promaji žar malakše
ima l' išta lakše neg' obećati
Ref.