Од када је вода слободна,
слободно међу изворима живи,
јасмини су плакали,
и ја не разумем како
у твојим очима, девојко, постоји само пустиња.
Дивно је било вече, када међу маслинама нико,
нико није видео како сам те волео, како те волим.
Данас маслине спавају, а ја не спавам.
Неће бити никога на свету ко ће излечити
рану коју је оставио твој понос,
и не разумем како ме повређујеш
са свом, свом том љубави коју си ми дала (x2)
Када се вратиш,
мислила сам ти певати старе песме,
оне које говоре о љубави и патњи,
када се вратиш, девојко, обасућу те пољупцима.
И летећемо високо где облаци крећу се полако.
Полако иду моја уста на твоје тело
толико споро да је сигурно да ће време стати.
Неће бити никога на свету ко ће излечити
рану коју је оставио твој понос,
и не разумем како ме повређујеш
са свом, свом том љубави коју си ми дала (x2)