Сумрак убија
задњу наду да преживеће дан
у мојим очима
влада мрак, а слуга је страх
Ноћ се уплела у моје снове
које желе да се сломе
и да нестану ко сенке
мени дах да заледе
плаши ме јер осећам
а ноћ је за то створена
увек ме на моју љубав подсећа
ноћима сам плакала
зато бојим се, предосећам
сломиће ме туга та
увек ме на моју немоћ подсећа
ноћима сам сузе пила
ноћ ми убија
задњу наду да преживећу ја
у њеним рукама
лежим сама и приживам дан
она се уплела
у моје снове
и клижи ми кроз вене,
у мене продире
дах ми леди, боли ме
тама нестаје,
јутро раздире ноћ,
бело свитање односи бол
али у очима,
одраз месеца
љуби моју душу
својим хладним уснама