No digas nada [Déjà vu] [Serbian translation]

Ne govori ništa, molim te,

jer rečima mi dušu slamaš,

želim ti reći toliko toga,

želim se prisetiti tvog mirisa.

Ne govori ništa, molim te,

ne želim da se probudim iz sna

u kome te mogu videti

i još ti govoriti o svojoj ljubavi.

Ne govori ništa, imaj milosti,

samo te molim da mi u sutrašnjem snu

pružiš šansu...

Već tri meseca noćima mi radiš isto,

neko kuca na vrata i tu si ti, moja iluzija,

u sebi vrištim, vrištim zbog emocija,

spolja pravim se da sam jak, da mi srce ne drhti..

Pitam se šta ti je, zašto plačeš, zašto si tako čudna,

i, mada ne govoriš, teši me što vidim tvoje lice,

želim da ti dodirnem ruku i ne mogu da se pomerim,

šta mi se to dešava? Osećam se tako čudno što te vidim ovde, u svojoj kući.

Uvek sam želeo da imam priliku da još jednom razgovaram sa tobom

Nisam ti rekao da sam te voleo i, iako sam bio tvoj drug,

osećao sam nešto više prema tebi, moje srce je svedok

Uvek sam želeo da imam priliku da još jednom razgovaram sa tobom

Nestaješ sa izlaskom sunca,

nisi stvarna, ti si san koji mi ujutru slomi srce...

Ne govori ništa, molim te,

jer rečima mi dušu slamaš,

želim ti reći toliko toga,

želim se prisetiti tvog mirisa.

Ne govori ništa, molim te,

ne želim da se probudim iz sna

u kome te mogu videti

i još ti govoriti o svojoj ljubavi.

Ne govori ništa, imaj milosti,

samo te molim da mi u sutrašnjem snu

pružiš šansu...

Otišla si jednog petka uveče

i sve mi uzela,

izgubio sam te iz naručja,

sopstvenom krivicom i sada patim sam.

Nisam razumeo život,

život koji mi je obećavao da bićemo zajedno,

i on je taj koji više nikada to neće dopustiti.

Noćima mogu te videti u snovima..

Dok spavam, sanjam nas u bajci, koja, iako lažna, dovoljna je.

Nije važno koliko boli kada se probudim,

jer isto tako sve me boli, i prisutna si ovde svake sekunde...

Sećam se svega,

savršena noć i sjaj tvojih očiju u mojim kolima,

smejala si se, uhvatio sam te za ruku naposletku..

Milion uspomena obliva me i oslepljuje,

toliko te volim, drugarice, da izgaram od ljubavi...

Ne želim da se probudim,

život bez tebe smisla nema,

pre bih da živim noću i da ne osećam tvoje odsustvo,

da sanjam da ću te imati i osećati dokle god živim.

Pre bih da umrem sanjajući, nego da živim sa tvojim odlaskom...

Ne govori ništa, molim te,

jer rečima mi dušu slamaš,

želim ti reći toliko toga,

želim se prisetiti tvog mirisa.

Ne govori ništa, molim te,

ne želim da se probudim iz sna

u kome te mogu videti

i još ti govoriti o svojoj ljubavi.

Ne govori ništa, imaj milosti,

samo te molim da mi u sutrašnjem snu

pružiš šansu...