Јуче
Ме ништа није бринуло
На твојим уснама сам се одмарао
Како сам могао претпоставити?
Отишла је
Без иједне речи
Чему је послужило што сам јој толико пута рекао
Да је волим?
Са њом су отишли ваздух и светлост
Моја жеља да волим
И више не могу
Јер се увек изгубим
У твојој успомени
Изгледа хладније
Само покушати заборавити твоју љубав
Не осећати бол
Натерати ме да останем без твоје топлине
Јер умирем изнутра
Претварам се и лажем
Нестајем због тебе
А бол
Неће нестати
Јер сам изгубио ову битку
У којој сам се само ја борио
Био сам обичан слепац и ништа више
Можда
Ће време излечити ране
Које си оставила у мом животу
И које си обележила у мојој души
Са њом су отишли ваздух и светлост
Моја жеља да волим
И више не могу
Јер се увек изгубим
У твојој успомени
Изгледа хладније
Само покушати заборавити твоју љубав
Не осећати бол
Натерати ме да останем без твоје топлине
Јер умирем изнутра
Претварам се и лажем
Нестајем због тебе
А бол
Неће нестати
Неће нестати
Неће нестати
Јер умирем изнутра
Претварам се и лажем
Нестајем због тебе
А бол
Неће нестати