Jedino ti dobro me znaš
i zbog toga imaš moje srce;
jedino ti pomeraš mi razum,
i zato gde god da želiš, ići ću.
Ne verujem da će more
ikada izgubiti svoj slankast ukus;
još uvek ne verujem u sebe,
a ne verujem ni u slučajnosti.
Verujem jedino tvom plavičastom osmehu,
tvom kristalnom pogledu,
poljupcima kojima me obasipaš,
verujem u sve što izgovoriš.
Pa i ako previše pričam,
imaj u vidu da te
nikad niko voleti neće
kao što te volim ja.
Ne verujem u Veneru ni u boga Marsa
a ni u Karla Marksa,
ni u Žan-Pola Sartra
ni u Brajana Vajsa.
Verujem jedino tvom plavičastom osmehu,
tvom kristalnom pogledu,
poljupcima kojima me obasipaš,
pa nek priča ko šta hoće!
Pa i ako previše pričam,
imaj u vidu da te
nikad niko voleti neće
kao što te volim ja.
Hoću da sam tvoje nebo,
s tvojih usana ispevana pesma,
tvojim krilima vetar pokretač.
Moj si grumen soli, moj zračak sunca,
gde god da kažeš da želiš da idem, ja poći ću.
Moje si posrnuće, moja obećana zemlja,
moje proleće, moj put ka nebu.
Zato sam i dalje tu i koračam s tobom,
tebi nikada ne bih mogla reći ne.
Moj si grumen soli, moj zračak sunca,
gde god da kažeš da želiš da idem, ja poći ću.
Moje si posrnuće, moja obećana zemlja,
moje proleće, moj put ka nebu.
Pa i ako previše pričam,
imaj u vidu da te
nikad niko voleti neće
kao što te volim ja.