Dugo, dugo,
Nisam bila sama,
Baš sama, baš sa sobom,
Pa da razmišljam o sutra i da,
Samo ležim,
Gledam kako se kreće,
Po plafonu svetlo što se odbija od ulice.
Ispred mene je bilo hiljadu izbora,
Nepredvidivi spoj, Berlin i znoj,
A onda setim se.
Ja sam samo ja,
I strah me tog ishoda,
Mada kad dodje on, shvatim on je moj dom,
Tu mi je najbolje.
Refren
Dušo nekad mislim kako ovaj život stran mi je,
Kao da je neko drugi na mestu mome,
Pustim se da odem malo ali brzo vratim se,
Sve što imamo za mene je najbolje moguće.
Tako lepo,
Bilo je kad samo,
Izađem iz kuće i da
Niko ne zna gde sam ceo dan.
Idem, idem,
Nosi me slučaj do slučaja,
Pređem pola Beograda,
Tada.
Ispred mene je bilo hiljadu izbora,
Neizvesnost za kraj, Afrika, maj,
A onda setim se.
Jedan život živim drugi mislim i to su dva,
Onaj što mislim htela bih al neću da živim,
Sama sam birala.
Dušo nekad mislim kako sve što činim čudno je
Kao da je neko drugi na mestu mome,
Čini mi se da sam drugde bilo bi zabavnije,
Čini mi se da je tuđe bolje od mojeg.
Dušo nekad mislim kako ovaj život stran mi je,
Kao da je neko drugi na mestu mome,
Pustim se da odem malo ali brzo vratim se,
Sve što imamo za mene je najbolje moguće.
Outro x2
Ne menjam se,
A da si me pitao ranije
Nikad ne bih rekla da je sve,
Što sada imam najbolje moguće.
Ne menjam se,
Šta god da mi nudiš, ne.
Čak I da mi daš sto sam htela pre,
Ne menjam se.