Искрснуо си из гомиле
Када сам се безбрижно шетала улицом
Твоје ме светло дању очарало
Твој је дах мој кисеоник
Који живи у мени
А ја сам се узнемирила
Јер како могу хтети
Да размишљам о некоме ко ме не зна
Фали ми твој поглед
Мој је ум осетљив
Заспим размишљајући о томе како да те позовем
Заспим размишљајући о томе да си негде у близини
Па где ћу да трчим
Иако то уопште не желим
Моје срце куца тако упорно
Пуним празнину
Простим ваздухом
Тражећи оно, шта иначе зову срећом
О, не, не, не!
Нећу да пишем све те бесмислице
Немам времена
Нећу да ти шаљем писма
Којих већ имаш пуно у својој корпи за ђубре
Можда нисам она с којом
Би хтео да останеш на пар момената
Али морам да изађем из мрака
Да би поново нашла свој мир
Заспим размишљајући о томе како да те позовем
Заспим размишљајући о томе да си негде у близини
Па где ћу да трчим
Иако то уопште не желим
Моје срце куца тако упорно
Пуним празнину
Простим ваздухом
Тражећи оно, шта иначе зову срећом
Изнередио си моју главу
Једним гестом, једном речи
Не мораш да ми носиш љубичице и јорговане
Довољно ми је да си овде