[Intro]
U oblacima, tamo si, a ovde sa nama
I nikada zaboravljen
[Part 1]
Beli list papira na stolu, olovka me čeka u ruci
U glavi mi zuji hiljadu reči, ali nisam ništa napisao
Šta bih trebao pitati, brate kako ti je u ćeliji?!
Jer znam da se već pitaš kada ćeš se vratiti
Prva pošta dolazi skoro svake nedelje, a zatim možda tri puta godišnje
Ali veruj mi, misli se ovde na tebe svakodnevno
Život teče mnogo brže nego što vreme ikad može
Oprosti svojim drugarima jer na kraju samo pravo prijateljstvo ostaje
Da li da ti kažem: "Sve je u redu, dobro smo, svako radi svoj posao"
I rastužiš se jer shvataš da ćeš godinama visiti u rupi?
Da li da te slažem i kažem ti da je ceo moj svet veliko sranje
Ili ćeš se onda brinuti i lupati glavu o mojim problemima?
Izvukao bih te kad bih mogao, vratio vreme da mogu
Trenutno ovaj list papira čak ni ne ispisujem sa mastilom
Ali znam da znaš, čak i hleb i voda na slobodi imaju uvek lepši ukus
[Hook]
Glavu gore, pogled i misli neka ti budu izvan rešetaka
U oblacima, tamo si, a ovde sa nama
I nikada zaboravljen
Nikada zaboravljen
Siva ćelija, hladan čelik, ali misli su i dalje slobodne
Oblaci su kod nas vedri
Jer razbijaju zatvorske ćelije
Nikada nećeš biti zaboravljen
[Part 2]
Sedim ovde i čekam nedeljama, već dugo nismo razgovarali
Samo želim da znam kako ti ide, i da ne trunem ovde sam
Brate, napiši mi nešto, samo nekoliko redova za čitanje
Deo života podeli na nekoliko stranica papira
Ne moraš lagati, znam da svet i dalje juri
Ali šest kvadratnih metara te polako ne čini usamljenim
Naravno, moraš raditi, nadam se da si dobro
Ali noći su prokleto duge ako čovek nema sa kim da deli život
Oči su pune i svaki dan je ista kolotečina
Šipke presecaju vazduh a zid zaklanja moj horizont
I iskreno, svako pismo koje mi dođe je poput zraka svetlosti
Jer misli mi igraju ping pong u glavi
Izašao bih da mogu, vratio vreme da mogu
Ali trenutno mi je svaki ispisani list papira od velike pomoći
Znaš da bih promenio sve
Znaš da znam, hleb i voda na slobodi imaju uvek lepši ukus
[Hook]
Glavu gore, pogled i misli neka ti budu izvan rešetaka
U oblacima, tamo si, a ovde sa nama
I nikada zaboravljen
Nikada zaboravljen
Siva ćelija, hladan čelik, ali misli su i dalje slobodne
Oblaci su kod nas vedri
Jer razbijaju zatvorske ćelije
Nikada nećeš biti zaboravljen