Da l' da odem
pred njena vrata,
i umrem tamo iz inata,
pa da vidi kako je kad te ostave?
Meni samo malo treba,
puna časa, komad neba,
i da trezan ne budem,
kad ostanem sam.
Ni rakije, ni njenih usana,
ni dušmana, da se pobijem,
ni jarana, da se napijem.