Iza tog osjećaja živim od dva srca,
koja usuđuju se voljeti.
Iza tog hira postoji jedan beskonačan svijet,
velikih stvari..
Iza te plime koja nepravedno osuđuje,
koja se utapa u zaboravu,
nakupljaju se snovi na raskršću prokletog tjesnaca…
Djeca bez straha u duši.
Ako me zatražiš, usuđujem se skočiti…
Anđeli bez vjere,
slobodni poput zraka.
Ja predat ću se
kada kamenje zapleše…
Znam, živote moj, sada znam
da trebamo nastaviti..
Znam, i sve dok je moguće da postoji
i samo jedna nada da se nastavi..
Stojećki…
(Rachid Taha)
Predaj mi svoje srce i ja dat ću ti svoje,
daj mi svoje oči i ja predat ću ti dušu svoju.
Djeca bez straha u duši.
Ako me zatražiš, usuđujem se skočiti…
Anđeli bez vjere,
slobodni poput zraka.
Ja predat ću se…
(Rachid Taha)
Dao bih ti svoje oči, svoje snove..
Znam, živote moj, sada znam
da trebamo nastaviti..
Znam, i sve dok je moguće da postoji
i samo jedna nada da se nastavi..
Stojećki…
(Rachid Taha)
Dao sam ti svoje oči i dao sam ti svoje srce
i dao sam ti svoje snove, ah, dao sam ti sve..
svoje snove…
Dao sam ti oči, ja dao sam ti svoje oči, svoje oči…