Ničeg nije bilo između nas,
to je pola gole istine.
Ničeg nije bilo između nas…
Jutros sam s kišom pred vrata pao.
K’o baletan se uvuk’o u stan.
Na prstima tiho, da ne čuje niko
ni šum, ni glas, ni ti, ni pas.
Moje je srce pred tobom čisto,
al’ savjest moli i kleči.
Rekla si: Gdje si?
U moj je uzdah stalo hiljadu riječi.
Pitaš me kako to u jesen mirišem na proljeće
i da li smijem da se zakunem
da ničeg nije bilo.
Ničeg nije bilo između nas,
to je pola gole istine.
Ničeg nije bilo između nas.
Ni moje košulje, ni njene haljine.
A ti si meni otvorila kavez,
al’ si mi slomila krila.
Iskreno… ženo, nadam se
da to ljubav nije ni bila.
Pitaš se kako to u jesen mirišem na proljeće
i da li smijem da se zakunem
da ničeg nije bilo.
Ničeg nije bilo između nas,
to je pola gole istine.
Ničeg nije bilo između nas…
Ni moje košulje, ni njene haljine.