Rič po rič, Bože, šta tu sve stane
bila goluba dva, sad su dvi bile vrane
stakleni misec je zaspa u oku
s tvojin falšin suzama
I kad nastupi muk i naše ludilio stane
ka pas podvijen rep i poližen rane
zora čeka kraj Svetoga Frane
ritam mojih koraka
Samo da nađem postole, pregust je mrak
da bi priša priko riči šta me bole
da bi pobiga na zrak
I da neću ti reč niti riči, dobro me znaš
da me ništa uvridilo nije ka tvoja laž
da nam je srica zatvorila škure
da nam priti nevera
A nebesa raspara moj krik, volit ću te zauvik