Dopusti mi da ti ispričam o devojci koja sam bila,
Isto ime, isto lice ali druga ja,
nije znala šta misli,
nije znala da njen svet tone,
imala je snove zapisane na papiru u ruci,
čvrsto ih držala, ali nije shvatala,
ljubav i bol koje zamenjuje,
svu prošlost koju briše.
Svi se ponekad izgubimo i
Zaboravimo ko smo i zaboravimo ko smo mi.
Negde usput,
Svi mi trčimo u ludoj trci,
Nikad ne misleći o srcima koja smo slomili,
I kako naša nada počinje bledeti
Stvari više nikad neće biti iste,
Jer kad stojiš tamo sasvim sam,
Gubeći sve što si ikada poznavao,
Gledajući u sasvim drugačije lice
Stvari više nikad neće biti iste.
Volela bih da mogu da podelim drugačiju tačku gledišta,
Ali reči koje bi izlazile ne bi govorile istinu,
Ti ne bi znao šta ja zaista mislim,
I ja bih se vraćala u devojku koja tone,
Tone dole do sveta koji je čeka ispod,
I ja ne želim biti tamo više,
Ne želim biti tamo više.
Svi se ponekad izgubimo i
Zaboravimo ko smo i zaboravimo ko smo mi
Negde usput,
Svi mi trčimo u ludoj trci,
Nikad ne misleći o srcima koja smo slomili,
I kako naša nada počinje bledeti
Stvari više nikad neće biti iste,
Jer kad stojiš tamo sasvim sam,
Gubeći sve što si ikada poznavao,
Gledajući u sasvim drugačije lice
Stvari više nikad neće biti iste.
Što više dobijaš, to više želiš
To nema kraja, nikada ne prestaje,
Oh nikad nije dovoljno
Oh, što više dobijaš, to više želiš
To nema kraja, nikada ne prestaje,
Oh nikad nije dosta.
Svi mi trčimo u ludoj trci,
Nikad ne misleći o srcima koja smo slomili,
I kako naša nada počinje bledeti
Stvari više nikad neće biti iste,
Jer kad stojiš tamo sasvim sam,
Gubeći sve što si ikada poznavao,
Gledajući u sasvim drugačije lice
Stvari više nikad neće biti iste.
Stvari više nikad neće biti iste.
Stvari više nikad neće biti iste.
Kad stojiš tamo tamo sasvim sam,
gubeći sve što si ikada znao,
gledaš u sasvim drugačije lice,
Stvari više nikad neće biti iste.
Stvari više nikad neće biti iste.
Nikad neće biti isto.