Сале Нађ је умро у сну...
Дан се таман засивео...
И не знам шта је сумњиво ту...
Јер у сну је и живео...
Кажу да је слутио крај...
Тобож, није навио сат...
Па сад, знао је да губи тај рат...
Неко ружно сања, неком су кошмари свитања
Свештеник је гунђао псалм...
Ко за казну научен стих...
Пред капелом ноблес и шљам...
Из истог пука Поражених...
Срећом, није имао шта...
Пошто не би имао ком...
Арчио је живот по свом...
Тестамент? Тек скица на кутијици шибица
Стрпљиви прсти неминовности разлажу увод песме коју добро знам
И ако још ишта има да се опрости и то ти ноћас опраштам
Хучи океан неизбежности... Притисло небо лаки тил таванице
Ал то се лечи с две-три капи нежности у вину из Раванице
Сале Нађ је умро у сну...
Слутим да је снивао Срем?
Онај бунар студен при дну...
И шаром лозе засенчен трем...
Слутим да је снивао Њу...
чије име сам господ зна?
И да се у јечму тог сна једноставно збило то што га је и убило?
Стрпљиви прсти неминовности разлажу увод песме коју добро знам
И ако још ишта има да се опрости и то ти ноћас опраштам
Хучи океан неизбежности... Притисло небо лаки тил таванице
Ал то се лечи с две-три капи нежности у вину из Раванице