Нестаћеш из мог живота
да ниједна суза неће
канути с твог ока.
Ти одлазиш сад занавек,
тебе више да не видим,
да ти будеш срећна.
Ал' кад током бурних ноћи
сан не падне ти на очи
ти мисли на мене.
Тамо негде у даљини
ни ја нећу ока склопит
и плакаћу горко.
Нестало је мојих снова,
ја их тражим, ал’ њих нема
ко је сад крив за то?
Ал’ ти знадеш, ја осећам,
то је судба и свршетак,
шта би друго било?
Час растанка сад је дош’о,
пружи мени усне своје
још једном, занавек...
Заборави да те љубим,
да сам твоје дивне усне
некад ја целив’о.