Kada sunce zađe
Na mojoj strani grada
To osećanje samoće
Dolazi na moja vrata
Čitav svet postaje tužan
Tu je jedan propali bar
Prekoputa pruge
Imam sto za dvoje
Tamo pozadi
Gde sedim sam
I razmišljam kako sam te izgubio
Provodim skoro svaku noć
pod svetlošću
neonskog meseca
Ako izgubiš svog jednog i jedinog
Ovde uvek ima mesta za usamljene
Da gledaš svoje slomljene snove
Kako plešu unutar i izvan snopa
neonskog meseca
Razmišljam o dvoje mladih ljubavnika
kako trče divlji i slobodni
Zatvorim oči
i ponekad vidim
tebe u senkama
ove dimom ispunjene sobe
Neću reći koliko suza
sam ovde odsedeo i isplakao
Ili koliko laži
sam slagao
Govoreći svom jadnom srcu
Ona će se vratiti jednog dana
Oh, ali biću u redu
Sve dok je tu svetlost
neonskog meseca
Ako izgubiš svog jednog i jedinog
Ovde uvek ima mesta za usamljene
Da gledaš svoje slomljene snove
Kako plešu unutar i izvan snopa
neonskog meseca
Džuboks svira
piće za pićem
Reči svake tužne pesme
kao da govore ono što mislim
I ova bol u meni
nikada neće prestati
Oh, ali biću u redu
Sve dok je tu svetlost
neonskog meseca
Ako izgubiš svog jednog i jedinog
Ovde uvek ima mesta za usamljene
Da gledaš svoje slomljene snove
Kako plešu unutar i izvan snopa
neonskog meseca
Da gledaš svoje slomljene snove
Kako plešu unutar i izvan snopa
neonskog meseca
Da gledaš svoje slomljene snove
Kako plešu unutar i izvan snopa
neonskog meseca